и

Title Sort descending Источник
(в) Естество̀ ли словесѝ воплоще́нно бы́сть, и҆лѝ соста́въ
(в) Ка́ко рече а῎ѕъ и҆ ѿц҃ъ е҆ди́но е҆свѣ
(в) Каколи́ко ес҇ствен҇ных хотѣнїи и҆ дѣиствии и҆сповѣдꙋеши о҆ хс҇ѣ
(в) коли́ко составъ и҆сповѣдуеши о҆ бжс҇твѣ
(в) Коли́ко существъ и҆сповѣдꙋеши во́ хс҇е бз҃ѣ вочлч҃ьшемся нас҇ ра́ди
(в) По чему̀ приѡбща́ется сн҃ъ ѿц҃у и҆ ст҃му дх҃у, и҆ по чему̀ приѡ҆бща́етсꙗ чл҃комъ
(в) По чему̀ раз꙽нствует дх҃ъ ѿ ѿц҃а и҆ сн҃а
(в) Ѡ҆ пло́тьстем҇ смотре́нїи е҆ди́наг҇ ѿ ст҃ы́ꙗ тро҇ца, коли́ко ес҇ствъ и҆сповѣдꙋеши
(в) Чт̑о дѣ́ла, и҆ что дѣѧ́нїѧ
(в) Что е῎сть ес҇ство
(в) Что̀ е῎сть состав҇
(в) Что ес҇ дш҃евен҇ чл҃къ, и҆ что̀ дх҃овенъ
(в) Что ес҇ и҆поста́сь
(в) Что ес҇ сво́йствен҇но трием҇ бжс҇твен҇ным҇ и҆постасем҇, и҆ ч҇то ѡ῎бщее
(в) Что ес҇ соверше́нное достиже́нїе премдрсти
(в) Что ес҇ состав҇
(в) Что ес҇ существо, и҆ по чему̀ речется ес҇ство
(в) Что ес҇ у҆ста́въ терпѣниꙗ
(в) Что ес҇ у҆став҇ смиреномдрия
(в) что̀ ес҇ у҆став҇ у҆ста́вом
(в) Что̀ ес҇ хс҇с
(в) Что̀ ради сн҃ъ воплоти́ся а҆ не ѿц҃ъ и҆лѝ дх҃ъ
<Г>ав҇вафѳа
<Г>енефлиягог҇
<Г>о́тфы
А҆ в та́йных спра́вах
А҆ ва́л꙽ка
А҆ вша́къ же
А҆ е῎сли
А҆ з о́ное
А кꙋ то́мꙋ
А҆ над вши́стко
А҆ понева́жь
А҆ пред сѧ
А҆ тѝ е҆сть
а῎гг҃ли
А῎гг҃ли и҆мѣют въ главѣ надꙿ ѹ҆шима, тороци
А῎гїо҆синꙋ сꙋ
А῎гница
а῎дъ

ЛЗ 1596, 1

А῎лефъ

Азб6, Соф. 1567, 5об.–6об.

А῎ме́ѳѵстъ
А῎мѳоры
А῎риевъ лед
А῎рмадил҇ло
А῎ртосъ
а῎рхистрати́гъ

ЛЗ 1696, 2

А῎спид глухїи
А῎спида
А҆а҆по́лло
А҆а҆ро́нъ
Аарѡ́нъ
Ааса́рнъ
Аасба́й
Аасѳи́ръ
Ава
Аваа́саръ
А҆вва
А҆вгꙋста́лиї
Авгꙋсталїи
Авденаґѡ̀
Авдѣй
А҆вдѣ́й
Авель
Авель
Авиле́ѡ̀

Азб6, Соф. 1567, 17-17об.

Аврамі́асъ
А҆втентиками
Автор
А҆въ
Ага́въ
А҆г҃гелъ

Азб6, Соф. 1567, 7–8об.

Агг҃лъ
а҆ггѣ́ѧ
А҆гнецъ
Агрипниа
А҆гростъ
Агростъ
А҆́гъ
А҆дама́нтъ

Азб6, Соф. 1567, 21–21об.

А҆дамос҇
А҆дамъ

Азб6, Соф. 1567, 29

АДА́М꙽
Адаръ
А҆дисъ, и҆ адисъ
Адмира́лство
Адъ
Адъ Типогр. Азб. БАН, 33.9.1 (л. 93–94)
Адъ
А҆е҆н꙽до́ръ
Азъ есмъ алфа і ѡ
Аї́нъ
А҆ка́фистъ

Азб6, Соф. 1567, 11об.–12об.

А҆ки́ла
Аки́лла
А҆кин꙽ди́н҇
а҆кри́ды

ЛЗ 1596, 3

А҆криды
акриды
Акрі́ды
Акростихида
А҆кростихи́да

Азб6, Соф. 1567, 13–13об.

Акро́стіхісъ
Ак̆ѵ́ла
Алава́стръ
Алавастръ
А҆лава́стръ

Азб6, Соф. 1567, 20об.

алавастръ
А҆ласто́ръ

Азб6, Соф. 1567, 18об.

А҆лекса́ндръ

Азб6, Соф. 1567, 24

Алеѯа́ндриа
Алеѯа́ндръ
Алим
А҆лимби́а
А҆лимбї́ѧ
А҆ли́мъ
А҆лкамеѡ῎ни
А҆лконо́стъ

Азб6, Соф. 1567, 20–20об.

Алконостъ
А҆ллилу́иꙗ
аллилꙋиѧ
Аллилꙋ́іа
А҆лманите
Алфа і ѡ
А҆лфа і҆ ѡ҆̀
А҆лфави́тъ

Азб6, Соф. 1567, 5–5об.

Алфавитъ
А҆лѧба́рта
Алꙋпи
Ал꙽бо
а҆л꙽лилꙋі́ѧ

ЛЗ 1596, 1–2

А҆маѕаникїи
Амали́къ
А҆мартолос ими
Амвонъ
Аме́са
А҆ми́нь

Азб6, Соф. 1567, 13

аминь
Амма
Амманіт
А҆ммиа́нъ
Амміа́нъ
Аморреискаѧ
А҆мѳо́ры
А҆нагно́стъ
А҆на́нїи
а҆на́нїѧ
А҆наротъ
Анафема
А҆нафе́ма

Азб6, Соф. 1567, 18об.–20

А҆нафематики
А҆нафнитъ
Анаѳора
А҆ндре́й
А҆ндро́ни
а҆нна
Анфипат
Ан꙽геле́итин҇

Азб6, Соф. 1567, 9–9об.

А҆парак꙽тиа҆съ
Апидꙋ ѧсленнаго
А҆пи́дꙋ ꙗ῎слен҇наго ю῎нцꙋ пита́ющꙋс҇ мемфи́т꙽скимъ несмы́сльством
Апль, і сосѳен҇
Апостол҇
Апотеки
А҆потеки
А҆рава́на
Аравиа
А҆ра́влѧнин

Азб6, Соф. 1567, 21об.–22

А҆рама́ты
Арара́тских
Арга́нъ

Азб6, Соф. 1567, 14–14об.

Ардонис҇
Ареопагит
А҆реѡ҆паги́тъ
А҆риѡсъ
А҆рїи
А҆рїи

Азб6, Соф. 1567, 23–24

А҆ркꙋ́да

Азб6, Соф. 1567, 12об.

Ароматы
А҆рсе
А҆ртеми́да

Азб6, Соф. 1567, 32об.–34

Артигомерта
артилѣ́рия
Артимисъ
Артоѳоръ
Арфо
Арфро
Архиепс҇пъ
А҆рхѝе҆ре́й
а҆рхимарит
А҆рхисинаго́гъ

Азб6, Соф. 1567, 10об.

А҆рхѝтрикли́нъ
а҆рѡма́ты

ЛЗ 1596, 2

А҆рцы ѹ῎рцый
Арцыѹрцыевъ постъ
Арѳоры
Арꙋи ариси
А҆рꙋи а҆ри́си
А҆рꙋи, а҆риси
арꙋї ариси
Арꙋй арꙋси
А҆р꙽ха́ггл҃ъ
А҆р꙽хелаї
а҆р꙽хїсинагогъ
Асириѧ
А҆сирї́ѧ
А҆сїискаѧ страна

Азб6, Соф. 1567, 25–25об.

Аспид

Азб6, Соф. 1567, 14–17

Ассꙋр
А҆стро́мове
Афиръ
А҆фона́сїѧ великаг҇. о҆ ст҃е́и тро҇цы і̓ ѡ҆ вѣре ка́ко вѣровати
А҆фраа́тъ
А҆фроди́тьскаꙗ
А҆фроди́т꙽скаѧ

Азб6, Соф. 1567, 22об.–23

А҆хи́а
А҆хїлле́й, и҆ а҆нїба́л
Ацым
Аще и҆

ЛБ 1627, 1

Аѳи́на

Азб6, Соф. 1567, 30об.–32об.

Аѳон҇скаѧ гора
Ба́влюся
Базилïискïи
Баирꙗмъ
Бала́банъ
Балагиу῎съ
Бале́на
бале́нами
Ба́лїи
Балса́мъ
Балше́ма
Барбирѝ
Баронѣ́й
Басилгенъ крꙋс҇ ва́тер
Баска́ки
Батогъ, хлыстъ, также и мѣра въ двѣ сажени длїною. Roede. v.

Лексикон Брюса 1717, 5

Ба́тосъ
Батосъ
Бг҃олѣпно

Азб6, Соф. 1567, 34–35

Бг҃онача́лїе
Безаар
Бездѣлныя рѣчи и ложъ. Quak. v.

Лексикон Брюса 1717, 6

Безпотомство
безпристра́стїе

ЛЗ 1596, 4

Безпристра́стїе

ЛБ 1627, 3

Безслове́сно
Безсловесно
Безтїе
Безъѡ῎чьство
Белег҇
бесловеснѣ, кромѣ слова нѣкотораг҃ и вины +
Бечата̀
библїѧ
Би́серъ

ЛБ 1627, 5

бисѣръ
Бїблиѧ
Блг҃о
Бл҃говоле́ние
Блг҃овониꙗ
Бл҃гоговѣ́нный

ЛБ 1627, 6

Блг҃одѣть
Бл҃гоискꙋствова́ти

ЛБ 1627, 8

Бл҃гои҆скꙋс҇ствовати
Бл҃гомощие
Бл҃гомо́щн̆ое

ЛБ 1627, 8

Бл҃гонаро́читъ
Бл҃гоприсѣди́телный

ЛБ 1627, 9

бл҃гопріѧ́тный

ЛЗ 1596, 4об.

Бл҃гопрїа́тный

ЛБ 1627, 9

Блг҃оразꙋ́мие
Бл҃госло́ви
Бл҃гоче́стие
Бл҃гоче́стїе

ЛБ 1627, 11

Бли́знецъ

ЛБ 1627, 12

Блюзни́рство
Блꙋ́дники

ЛБ 1627, 12–13

Божїї глаголъ, тожъ и оракулъ. Gods spraak. v.
Болото, также и штаны. Broek. m. en v.
Бочарство, также бочки и кадки, ведра, и протчее. Vaatwerk. o.
Бочка, тожъ и четвертная мѣра. Ton. v.
Бра́къ

ЛБ 1627, 15

брега́дѝръ
Бремя, тягость, и повелѣнїе, тожъ и мѣра ластъ, имѣя въ себѣ 16 четвертеи. Last. m. en v.
бре́мѧ

ЛЗ 1596, 3

Бре́мѧ

ЛБ 1627, 16

Бумага хлопчатая лутчеи руки, такъ же и свяска. Watte. v.
Бы́длѧт
Бырание
бѣ̑

ЛЗ 1596, 5

Бѣ̀
бѣ́дный

ЛЗ 1596, 3об.

Бѣ́дный
Бѣ́дныѧ

Азб6, Соф. 1567, 38

Бѣ́дство
бѣ̑д꙽ство

ЛЗ 1596, 3

Бꙋрми́стръ
В коли́ко и῎мѧ дѣлитсѧ
В лахе́рны
вавило́нъ
Варварїꙗ си́р꙽скаꙗ
Варна́ва
Варѧ́ю
Ва́тъ
Вафъ
вахтъме́истер
Ва́ю
ваѧ́тель

ЛЗ 1596, 8об.

Ваѧ́тель
Велбꙋ́дъ
велерѣчи́вый

ЛЗ 1596, 8

Велерѣчи́вый
велерѣ́чїе

ЛЗ 1596, 7об.–8

Велерѣ́чїе
Велиа῎ръ, и҆ валеи῎мъ, и҆ вее҆лзау῎лъ
Велиар
Великодꙋ́шныи
Вел꙽зау῎лъ
Вепреслонъ
Веревка долгая, также и ткачевская цевка. } Spoel, v.
Веревка, обрать, и петля ворамъ. } Strop. m. en v.
Верхняя одежда или кафтанъ, тожъ и суртутъ. } Jurk. v.
Вершїна, также и брїтая плешїна на главѣ. } Kruyn, o.
Ве́сь
Вешнїца, или запоръ что воду запїраютъ и пропускаютъ. } Spuij. o.
Вздыханїе, также и продолжателная скорбь. } Zucht. o.
Вивлїѧ
виде́нїе

ЛЗ 1596, 6

Вирсавей
Виса́дїя
Вита́ет
Витают
Вифезда
Вифлеѡм҇
Виф꙽саи῎да
Вїрши, и вымыслъ стїхотворнои. } Gedicht. o.
Власфимї́ѧ
Влекꙋсѧ
Вм. и҆ Вн
Внидо́ша сн҃ове бж҃їи ко дще́ремъ чл҃ческим҇ и҆ зачинахꙋ, и҆ рожа́хꙋ гиганты
Во ѿземствование
Водова́жда
Водьди
Воздыханїе, также и продолжїтелная скорбь. } Zucht. v.
Ворса, также и шепта, шептанїе. } Vezel. o.
Ворчанїе, также и кость. } Knor. v.
ВРАбїй
Вра́нъ на ны́рищи
Врахмани
враче́бница

ЛЗ 1596, 7об.

Враче́бница
Врета́ниꙗ
Вседѣлатель, иже за всякое дѣло емлетца, или во всякое дѣло мѣшаетца, тожъ и трудолюбївои человѣкъ. } Albedrijf. m. Albeschick. m.
Всепло́дие
Всепло́дїе
всѧ́каѧ е῎ства кромѣ̀ хлѣ́ба и҆ вина̀
Възбра́нный
възбранѧ́ю

ЛЗ 1596, 7об.

Възыска́нїе
Възыскꙋ́емое
Вълѣпотꙋ̀
Въскрылѧ́юсѧ, въперѧ́юсѧ
Въсхити́ша Сѵ́мона влъ́хва бесплъ́тнїи на̀ въздꙋ́хъ
вы̑спръ

ЛЗ 1596, 7

Выстрѣлъ, тожъ и дань. } Schot. o.
Вѣ́ е῎свѣ
Вѣде́нїе
Вѣино
вѣм и҆ свѣм

ЛЗ 1596, 6

Вѣнца̀
Вѣрность, также и вѣнчанїе брачное. } Trouw. v.
Вѧза́ю
Гавва́ѳа
гаври́и҆лъ
гаврїил҇
Гада́нїе е῎сть
Гажде́нїе

ЛЗ 1596, 11об.

Гажде́нїе
Гажде́нїе
Газоѳила́киѧ
гана́нїѐ
Га́н꙽ты
Гвоздь деревяннои, на чемъ что вѣшаютъ, также и палїца на неїже что ставятъ. } Rak. o.
Гвоздь и клїнъ деревяннои. } Spie. o.
Гвоздь у бочки также и подъемъ. } Kraan. o.
Гво́ръ водны́и
Гее́на
Генесись
геѡ῎ргїе
Гига́н꙽ты
Глава̀
Гле́зна
Глики́змо
Глипа́нїе
Глубїна у рудокопнои ямы, тожъ и стволъ у пера. } Schacht. o.
Гл҃ъ
Глꙋмлю́сѧ
глꙋмлюс҇

ЛЗ 1596, 12

Глꙋмлѧ́хсѧ
Гноете́зыи
Говѣ́ю
Годовои доходъ, также и годовои ростъ. } Lyfrente. o.
Гомо́лѧ
Гонзѐ, и҆ гонзнꙋ́въ
Горта́нное бѣше́нїе
Господстве́ннѣ
Госпождꙋ мно́гими ска́чющꙋ о҆печа́лѧще
Гости́нница
Гоꙗ῎ѕниво
Гражда́нскїй
Грамоти́ка
гре́чески. диѡ҆модїи
Гро́здїе
Грубо, неравно непрїятно, свїрѣпо, также и печаль, туженїе. } Rouw. m. en v.
Грыжа въ костяхъ и составахъ. } Gicht. v.
Гꙋби́тель
Гꙋсте́ры
Давыд
давыдъ
двдъ
Де́лфин҇
дїа́кониса
Дїа́конїю а҆на́гностъскую
Дїѧ́вол
днїѐ лѣ́тъ дитѧ́чих междꙋ̀ з҃ и҆ д҃і. лѣ́тъ
До́бль
Договоръ, и торгъ. Verding. o.
До́ндеже
Доска, и тарѣлка деревянная. } Bord. o.
Достоа́нїе
Дра́хма
Дра́чїе
Дре́внїи члц҃ы

Азб6, Соф. 1567, 26–28об.

Дрїстанїе, и калъ, говно. } Stront. o.
Дроздъ сѣрои, также и болѣзнь на языкѣ у малыхъ робятъ. } Spruuw. v.
Дръ́зок҇, и҆ дръ́зостен҇
Дуга, и лукъ изъ негоже стрѣляютъ.} Boog. m. en v.
Дурачеи колпакъ, или шапка, также сумозбродная, и глупая глава. } Narrekap. v.
Дх҃ъ ст҃ы́й
дш҃евныи блуд ес҃. ерес҃. нечестие.
дш҃евныи блꙋд
Дш҃евныи блꙋдъ
Дще́ръ, и҆ дщѝ
Дѣлатель, тожъ и мѣра. } Maat, makker. m.
Дѣ́ло
Дѣторо́дный ꙋ῎дъ
Дꙋх пифо́н꙽скїи
Дꙋша̀ ѿ ѕлобы̀ ꙗ῎та бы́вши
Дꙋшѝ сме́рть
Е῎л꙽лины
Е῎хинъ
е҆внꙋ́хъ
Е҆вре́е
е҆вре́и
ев꙽ва́
Е҆гда̀
Е҆дем
еде́мъ
Е҆диноро́гъ
Единоро́ждъ
Единоча́дый
е҆леѡ῎ньскаѧ гора̀
Е҆лифаз
епархъ
Епи́скоп҇
е҆пс҇пъ
е҆ресива
Е҆реси́ва
Е҆роди́е҆во жили́ще о҆блада́ет і῎ми
Е҆ръ
Есмь
Е҆тꙋмоло́гїѧ
е҆фиме́рїа
Е҆фꙋдъ
е҆ѳио῎пи
Е҆ѳио῎пъ
Е҆ѳра́тъ
Жени́шца
Женская шапка также и кїрпїчь. } Mop. v.
Же́рновъ о῎слїи
Же́ртвы и҆ всесожженїѧ
Же́ртвы о҆дш҃евленыѧ, и҆ всесожже́нїѧ слове́снаѧ
Живо́тное
Живо́тъ
Жидови́нъ
Житїѐ и҆ жи́ѕнь ст҃го
Жїръ и жїрно. Vet<>. o. Smeer. o.
Жїръ, мазь, деготь, и жїткая смола. } Smeer. o.
Жолубъ, или каналъ дождевои, также и камень четвероуголнои, въ немже вх поварнѣ блюды моютъ. } Rioel. o. Renn.
жѹпель, и сѣра, сѹмпѹрь,
Забдѣ́нъ
Загаченая земля, и чердакъ. } Polder. m.
Заглавие
Заглавие
заграѳ
Заемное мѣсто, їдѣже денги взаїмъ даютъ, также и ростовщїкъ. } Lomberd. m.
Зарубка, или зарѣска, также и блокъ, или вѣкша карабелная шеснатцатая доля аршїна голандского. } Talie. v.
Застешка у кнїги, также и пряшка. } Wervel. m. en v.
Затычка и пыжъ. Prop. m. en. v.
заѹ῎лонь
Заѹ҆ло́нъ
заха́рїѧ
Зелени́чїе
Зеленость, и зеленыя овощи. } Groente. v.
Зе́лїе сꙋрово
Землемѣ́рїе, и҆лѝ землемѣ́рство
землѧ̀ ханаа῎нѧ
Зерно также и малои отросль. } Keest. v.
Зерно, и ядро какова плода. } Keest. v.
Зижди́тель
Зла́то
Златои цвѣтъ и цвѣтокъ златаго цвѣта. } Goudsblom. v.
Злое намѣренїе также и нечїстота. } Onraad. m. en v.
зми́рна
Змирна
Зна́менїѧ и҆ чюдеса̀
зограѳ
Зо́дїи
Зо́дъ
Зоровавель
ѕвѣздосло́вїе
ѕлоба̀
ѕлорыста́нїе
ѕо́лъ
ѕѣ́лнѣ
И҆
И҆
И҆
и҆
и҆ въ́згласит бе́з꙽дна съ весе́ліем

ЛЗ 1596, 6об.

и҆ и҆зы́иде і҆саа́къ поглѹми́тисѧ

ЛЗ 1596, 12

и҆ слѧ́ндыѧ
И҆ ста́вросъ
и҆ сто́рїѧ лѣтопи́сїе <голл: и҆сто́рїѧ лѣ́тописїе>
И сцѣпи́въ дрова̀ тре́бѣ
И ꙋ῎бо
И ꙋ῎бѡ
И ꙋ҆̀бо
и῎гѹмень
и῎зба̀
и῎та
Игра́лище
И҆е҆рс҇лимскаѧ ѕемлѧ̀
Извѣ́стнѡ
Изли́шїе
Изнемого́хъ
Изрѧ́дный
Изѧ́щник҇
Икра у ноги, и у рыбы. } Kuyt. v.
Икѡна и҆ ѡ῎бразъ
и҆мена̀ стра́нъ и҆ нарѡ́довъ
Имѣ́ниѧ
Иногда̀
Инокъ
Иноча́дый
И҆о҆рдан҇
И҆пофе́съ
Истѧза́тель
И҆стꙋка́нное
и̇сходъ
І῎го
І῎сполин҇
і҆а҆саѳ
і҆е҆ре́и
І҆ждивих • и҆ и҆ждивлен҇ бꙋ́дꙋ
І҆зве́ргꙋ
І҆змарагдъ
і҆коно́мъ
І҆кос҇
І҆ле́ктръ
і҆лїа̀
І҆нди́ктъ
І҆о῎нъ
і҆о҆на
і҆о҆сі́фъ
І҆ри́несъ
і҆род
і҆са́къ
І҆сихи́съ
і҆ѡ῎иль
і҆ѡан
ка пе́н то
Каков҇ство
Ка́кѡ
Ка́лъ
Капи́лїе
каптена́рмусъ
Карки́нъ
Карми́л
кафи
Каѳїи
ке па сон҇
Ке́дри ливан҇стїи
Кеса́рь
кесарь
Кида́ръ
Ки́ѳа
кли́ментъ
Коблъ
Ко́жѣ
Коѕлогласова́нїѧ
коли́ба
комиса́ръ
конобъ
Коно́бъ
Ко́ньха
Кон҇дакъ
Коркоди́лъ
коха́н҇е сѧ в꙽ роско́шных потра́вах

ЛЗ 1596, 11об.–12

Кра́егранесъ
Крамолꙋ́ю
Кра́стель
Кре́чет
Кров҇ моло́хов҇ • и҆ звѣѕдꙋ бо́га ва́шего ремѳа́на
кѹмитирѧ
Кѵръ
Кꙋ́коль
кꙋ́мъ и҆ кꙋ́ма
Кꙋникꙋли́съ
Кꙋпи́на
Кꙋтꙋм • и҆ коментиолъ
Ла́гиръ
Ласкосръ́дый
Лахе́рна
Лаѧ́нїе, и҆ли лаа́нїе, и҆ли лаѧ́тел҇ство
Левиа҆ѳам
Лев҇
лев꙽ви́те
ЛЕКСИС

ЛЗ 1596, 1

Ле́стецѣ

ЛБ 1627, 106

ливан҇
Ливан҇
Ливерти́н҇ска
линїа́
Ли́сы ꙗ῎ѕвины и῎мѹт
Ли́хва
Лихои́мство, и҆лѝ лихоимѣ́нїе
Лише́нїе
Лишшеи́мство
ло́и
Ло́кот꙽

ЛБ 1627, 110

Лѣпо
Любве е῎стс҇тво, сы́тость не и́мат

ЛБ 1627, 112

Любопочита́юсѧ

ЛБ 1627, 113

Лѧ́ща

ЛБ 1627, 114

магистръ
ма́истеръ чи́слъ и҆ счо́тꙋ
Маккове́и
маковеи
манасїа
манїфе́стъ
Ма́нна
марїам
Ме́дъ ди́вїи
Месї́ѧ
Мири́си
мр҃їа
мр҃їа́мъ
Мытарь
Мꙋкаре́ве
Мꙋрин҇
Мꙋсикїѧ
на ли́вꙋ и к꙽ хо́рꙋ
На ли́вꙋ, и҆ к хо́рѹ
наѹ҆кли́ръ
нафта, смѣшень лои, и смола, и воскь, сь сѹм’пѹромь.
Нача́ло бꙋ́квѣ гл҃емѣи
наѳан҇
непщꙋ́ю
неѳтали́мъ
Неꙗ῎сыть
низуплѣжно, смиренѣ и малогласнѣ +
Ноѕдроро́гъ
Ноѹ̀ходоносоръ
нѡ́и
о агарꙗн҇ской скверной молитвѣ
О҆ Балса́ме
О҆ постѣ̀, а҆рцы̀ у҆рцы́евѣ
О῎браз премдрости бж҃їѧ софї́ѧ
О҆ψи́мъ
О҆бщьницы
О҆бꙋчаи
О҆виле́ѡ҆
О҆глашен҇
О҆диги́трїе
О҆донтотꙋра́нон҇
О҆лтарь
опробую
Орѳогра́фїѧ
Пандо́къ
па́па
парае҆клисїа҆рхъ
Парене́сисъ
пароль
Пергїѧ
пие҆та́с꙽
пинаки́да
Плани́ты
Плищꙋ́етъ ѕѣ́лнѣ
По а҆лфави́тꙋ
поверста́нїе но́щи и҆ днѧ̀
Позор
Предисло́вие толкова́нию и҆ме́нъ чл҃ческих
Предсловїе имен члч҃ескихъ
Предсло́вїе і҆меном чл҃ческимъ
презви́тер꙽
Приведо́ша ю҆нца̀, и҆ поста́виша вѣнца̀
Протосигке́лъ
Профити́съ кѐ проа҆ромос҇
профо́съ
прс҇тлы
Пѣ́снь степе́ннаѧ
Разꙋмно же да бꙋдетъ
Ри́мски викто́ръ и҆ викен҇тей
ри́тор
Ри́тор
ри́торъ
Родъ, и҆ ро́дъ
Рꙋкоположил
Салама́ндръ провоан҇скїи
Самолю́бїе
самолюбїе. еже к тѣлу стрс҃ть, и угодное тому.
сау῎лъ
Серапиѡн҇
Се́рна
сигкелъ
си́ла, вла́сть и҆ во́лѧ бж҃їѧ
Си́рин҇
сиѳ
Сїо῎нъ
Сказа́нїе о҆ вѣнцѣ̀ о῎браза х҃а бг҃а нш҃го. ѿ о҃ н
Сказа́нїе, еж чт̑о знаменꙋ́ют
Скалки
Скопцы
сланꙋтокъ
словенски і сербьски, бг҃ъ
смерчь
Сме́рчь нбс҇ныи
смила́ѯъ
смрчь, пиявица, ѡблакь кои дьждь носи.
Снꙋзницы
Ста́кта
Стихїѧ
Сто́и҆ки филосо́ѳы
страти́г꙽
схоластикъ
Сы́нъ
сѣ́нь
сꙋ́тки, де́нь и҆ но́щь си́рѣ́чь к҃д. часы́
Тавенисїо῎тѧне
таимичище
Та́ртар
тезои҆менит тебѣ
тернїе и҆ волчецъ
Ти́ръ
Тлетворно
тогда̀ въсхити́ша сѷмона вол꙽хва безпло́тныи на възъдꙋ́хъ

ЛЗ 1596, 7

Толкова́нїе, неѹ҆до́бпознава́емым рѣчем
Точи́ло
Тѧжа́тели
Ѹ῎голъны
Ѹ҆поста́съ
Ѹ҆рꙋга́нїе
фи́ны, и҆ кефа́лы
фома́
Хара́дръ
хаттура
херѫвими
хри́зма
христос҇
христо́с꙽
Хрис҇тосъ
Ѡ҆ А῎спидѣ глꙋхомъ
ѡ҆ а҆рѡматахъ и҆лѝ ѡ҆ коре́нїи и҆ ѕе́лїи мнѡ<го>цѣ́нномъ
ѡ҆ бз҃ѣ и҆ дꙋ̀сѣхъ
ѡ҆ жени́твѣ и҆ ѡ҆ бра́цѣ и҆ сро́днитцвѣ
ѡ҆ жи́тах и҆ пшени́цах и҆ ѕе́лїи о҆горо́дномъ
ѡ҆ и҆збѣ̀ и҆ веща́хъ къ сто́лꙋ прилежа́щих
ѡ и̇менехъ гл҃емыхъ
ѡ҆ ми́рѣ сти́хїѧх и҆ небесѝ
ѡ҆ мѣ́стѣхъ и҆ землѧ́хъ
ѡ҆ ѡ҆вощах что̀ послѣ̀ ѡ҆бѣ́да и҆ ѹ῎жины̀ насто́лъ даю́тъ
ѡ҆ ча́стѣхъ древе́съ, кꙋпи́нъ и҆ плодо́въ
ѡ҆ че́рвѣхъ и҆ мꙋ́хахъ и҆ ѕмї́ѧхъ
ѡ҆ чл҃кꙋ и҆ ѡ҆ е҆гѡ̀ ча́стѣхъ
ѡ҆ шко́лѣ и҆ ѡ҆ кни́гах
ѡ҆дере́вни, по́лю, и҆ селѣ̀
ѡ҆рꙋдах. ѡ҆жемчꙋгах. и҆ драгоцѣ́нном. ка́менїи
ѡ҆цр҃кви и҆ ѡ҆ве́щах и҆ людѧ́хъ цр҃ко́вныхъ.
ѿ временѣ́хъ и҆ праздниках
Ѿро́дъ и҆ пород
ѿродь, и породь, сѣме,
ѿро́чно
Ца́та
Чре́ды
что ради члк҃ъ гл҃етсѧ по ѡ῎браѕꙋ бж҃їю і҆ по подобїю сотворен҇
Чюв҇ства
Ше́ги
Шива́да
щюдъ
ѣ́мъ: и҆ свѣ́м꙽
Ю҆родъ
Ѱалты́рь
Ѳалакро́мѣ
Ѳа́ли и҆ ѳꙋфали
Ѳиниѯъ
Ѳисо́нъ
Ѳома
Ꙗ҆ко бц҃ꙋ величаем
Ꙗ҆ко и҆ аще не бы г҃ь был в нас҇
ꙗ῎ко да всѧ́кого чи́на во́зраста